cuvaj se zle srece

Следећих неколико дана било је испуњено слатком чежњом и исчекивањем. Вољела бих да се десило али још смо на самом почетку. Једва мјесец и пар дана везе и заједнички живот и трудноћа... Било би прекрасно да би могло бити истинито али, признајем и превише брзо.... Нисмо о томе ни разговарали осим у једној прилици кад ме Милан питао желим ли бебу а ја му одговорила да желим али да се требамо упознати и дати себи мало времена да уживамо једно у другом. То сам говорила мислећи да времена заиста баш и немамо, бар ја, а да сасвим сигурно, нисам предодређанa за улогу мајке, јер да јесам, давно бих ју остварила....

На састанку сам, али не могу се сконцентрисати. Мисли навиру. Нисам своје слутње подијелила са Миланом, али сад скоро да знам и осјећам да се десило. Срећна сам и збуњена, помало и уплашена. Знам, ако не сад, а кад би се могло и требало десити и шта ако се десило па не буде ок? Ако се само лажно понадам да ме живот наградио најљепшим поклоном и то с човјеком скојим сам тако срећна?....

Крећем са састанка до апотеке да купим тест на трудноћу. Знам да је још превише рано и да би требало сачекати још пар дана али не могу одољети.  Знам своје тијело и осјећам да ми нешто говори, да се у њему нешто збива што се до сад никад никад није десило. Долазим до апотеке али немам храбрости ући. Боље рећи, схватам да не треба баксузирати и журти. Сачекаћу још пар дана а онда купити тест.

Вече је. Сједимо уз тв и ћаскамо. Кроз шалу сам подијела своје слутње са Милан. Погледао ме загонетно и уз смјешак рекао:“Ма хајде. Није то то. Није ти још вријеме да добијеш.“

 „Али ја знам себе и вријеме је било прије два – три дана. Боле ме груди на неки чудан начин.“ Насмијао се. „Бићеш тата из нехата у четрдесетим,“ само сам додала и насмијала се и ја. Можда ме мало и поколебао. Можда је стварно у праву и сва ова нова ситуација у мом тијелу ствара буру, која тјера и хормоне да подивљају па причају неку нову причу коју ја не познајем и тјерају моје тијело да се прилагоди новој ситуацији у смислу одлагања природних појава...

Ту се наш разговор завршио. Опет смо водили љубав након чега  је, по обичају, устао, запалио цигарету и са осмјехом ми рекао.“Да ли си свјесна да 15 дана узастопно водимо љубав?“ Насмијала сам се и одговорила да је то, заиста, пуно за наше године....

Након пар дана сам купила тест. Сад сам већ била сигурна да се нешто дешава јер ми скоро никад није каснила. По повратку из града с нестрпљењем сам одлучила да га одмах урадим  мада је на упутству стајало да се препоручује да се ради ујутро.  Ипак, нема сумње, већ након пар секунди показале су се двије цртице... Нека необјашњива енергија ми је  прострујала тијелом. Узела сам мобилни и натипкала поруку Милану: „Тест је позитиван. Ако буде син зваће се Марко, ако буде кћерка Милица.“  Рекао ми је да би желио да ако буде имао сина се зове Марко. За кћерку  сам име бирала ја, по својој покојној баки. Послао ми смјешак и написао да сам им одабарала лијепа имена,  а онда након пар минута и назвао. „Ниси издржала“, насмијао се.

 „Честитам“, рекао је. „Али, ипак, знаш да тест треба поновити након пар дана, да би били сигурни?“.

„Да, знам,“ одговорила сам, мислећи како сам ја већ сасвим, сасвим сигурна. Иапк, поновићу тест за пар дана....

Прошло је и тих пар дана. Недјеља је, јутро.Вадим тест и са смјешком га радим. Знам, сигурна сам да ће потврдити трудноћу.

Пружам тест Милану. Погледао је, загрлио ме и рекао: „Честитам. То још треба доктор потврдити али, чини се да је то то.“

Чинио ми се срећан. Можда помало изненађен, али срећан. Није скидао осмјех с лица и ништа у његовом држању није одавало да се осјећа другачије него срећно....

„Да, постоји јаје“, саопшатава доктор. „Али имате јако пуно бијелог прања.Покушаћемо размишљати позитивно, мада нисам оптимиста.“

Гледала сам га уплашено. Писао ја налаз без ријечи.

„Узмите ове вагиналете. То није оно што иначе дајем у таквим случајевима, али с обзиром на ситуацију, покушаћемо с тим. И још пар савјета. Потребна је здрава исхрана. Ништа конзервирано, доста воћа и поврћа. Контрола за три недеље.“

Излазим из амбулатне збуњена и уплашена. Нисам на самом почетку очекивала компликације. Можда се нека виша сила само поиграва самном и даје ми лажну наду да могу постати мајка? Зовем Милана. Говорим му шта је доктор рекао. „Не брини, одговора. Биће све у реду.“

Нижу се дани испуњени зебњом и страхом. Да ли ће бити у реду или не? Шта ако доживим спонтани? Сваки одлазак на тоалет испуњен је страхом....