Почетак
38 ми је година. У вези сам тек неких мјесец дана. Заљубљена сам и то се јасно види на мени а и сама осјећам промјене у свом тијелу. Љепше се осјећам, срећна сам послије дуго времена. Осјећам се лагано као птичица која весело скакуће с гране на грану и пјевуцка – пјевуцка.... Ништа ми није тешко.
Тијело ми је испунио прелијеп осјећај задовољства и среће. Можда би требало да мало „успорим“ и саберем се? Па нисам више балавица која се тако лако и непромишљено заљубљује? ....
Не, не могу и не желим да у ово дивно стање уљкучим мозак и почнем да размишљам. Не желим прихватити да ће овај осјећаj среће угрозити или уништити било шта. Хоћу да вјерујем да ће ми живот коначно подарити срећу и љубав. Протраћила сам га доста без тих вриједности али знам да је негдје горе, ипак оставило трага то што сам свакоме, ал баш свакоме најискреније пожељела срећу и учинила колико могу да истој и допринесем. Нисам зла и вјерујем да више силе то виде и осјећају па ће ми бар дио добрих мисли и жеља, упућених другима, вратити. Желим да то буде баш овако, да траје и траје цијелу вјечност.... До краја живота.
Новембар је. Веза послије мјесец дана и даље напредује. Мале трзавице, својствене за сваки почетак, бар тако себи говорим, повремено се јављају у виду мањих и већих расправа. А,шта очекивати кад смо већ након мјесец дана одлучили да живимо заједно? Не познајемо се довољно и живјели смо различите животе. Самачке, али сасвим различите и сваки на свој начин необичне и несвакидашње за вријеме у којем смо. Он, десет година одвојено живи од жене с којом има већ одраслу кћерку од 16 година али с којом није формално разведен. Сам, препуштен себи и тешким пословима да би преживио. Ја сама, наизглед ситуирана, у свом стану и с добрим, рецимо лаганим, послом, сигурном платом и сложном примарном породицом. А обома, ипак, својствен неиспуњен и празан самачки живот у чему смо се и препознали и што нас је, сасвим сигурно, и највише зближило.
Понекад кад не примјети гледам га кришом и питам се како тако вриједан и паметан до сад није средио живот и почео негдје с неким нови? Шта је то што му није дало да се среди и зашто је четрдесете дочекао сам. Говорио је да је имао прилика али да се ни у једној није видио ида сам ја жена с којом је пожелио заједнички живот, жена коју је чекао цијели живот и с којом жели да подијели остатак истог....
Отакад живимо заједно осјећам се скроз другачије него прије. Кад кренем с посла кући знам да ме неко чека или да ћу ја неког дочекати на ручак или вечеру и журим, журим да што прије стигнем и откључам врата. Стан више не одише празнином већ духом онога који ме усрећује.
Вратила сам се са сајма књига из Беиграда бескрајно тужна и незадовољна јер сам отишла с пријатељицом, с којом већ 14 година идем, и сваки пут до сад је то био одмор и рекреација за душу и тијело. Често и једина коју сам себи могла приуштити. Увијек смо се враћале насмијане и пуне прекрасних дожовљаја. Овај пут седам дана је прошло као у кошмару. Пријатељица више није она коју познајем и то сам већ дуго времена знала. Ипак, нисам слутила да су промјене толике да је успјела и на мене пренијети незадовољсто и тугу....
Одмах по повратку чекaо ме систематски преглед. Знам да сам здрава. Осјећам то. И да нисам била мислим да би овај осјећа заљубљености отјерао сваку болест из мог тијела. Ипак, што се мора мора се.Спремам се да ме испрегледају од главе до пете и огромну нелагоду, као и сваки пут, ствара осјећај да морам и на преглед код гинеколога.
Вече прије, иако смо се трудили да то не урадимо, ипак нисмо издржали. Водили смо љубав. Страствено као и увијек до сад. Стидjeла сам се мислећи како ће гинеколог то и примјетити. Ипак, жеља је била огромна и било је довољно да осјетим његов топао дах у својој близини па да га пожелим. Дрхатала сам извијајући се под његовим јаким рукама. Њихова топлина ме водила ка звијездама. Никад овакву страст нисам доживјела као с њим. Тако је од првог нашег пута. Прву вече, кад смо изашли на пиће, отишли смо до њега. Први пољубац нас је занио и знала сам да не треба али нисам могла да одолим. ....
Прегледи су прошли добро и сви налази уредни, а гинеколог рече да осим доста бијелог прања нема ништа необично и да је презадовољан. Постидјела сам се мислећи да се на ултразвуку можда виде остаци наше страствене ноћи. Чак ми се учинило да на лицу доктора видим загонетан смјешак.
Прошло је неколико дана од прегледа и једну вечe, чекајући да се Милан врати с посла, гледала сам тв, испуњена прекрасним осјећајем задовољства и среће. Одједном ми паде на ум да поред заљубљености постоји још нешто што чини да се тако осјећам. Уплашила сам се саме помисли да ми се можда чак и може остварити некадашња жеља, која се, како су се године низале полако губила из страха од очаја да се нећу осварити као мајка. Знала сам да требам сачекати још пар дана да бих, била сам сигурна, демантовала мисао која ми се, ето тек тако јавила, али нешто ме тјерало да искористим своје скромно предзнање и устанем, узмем топломјер и измјерим тјелесну температуру. Знала сам да је она за пола степена до степен виша уколико је дошло до зачећа. Сједила сам и држала топломјер смијући се сама себи и мислима које су ме обузеле. Баш си блесава, говорила сам себи. Па не иде то тако брзо и лако, мада се нисмо чували, али обоје имамо лијепих година у којима се за тако драгоцјен поклон треба помучити.
Сјетила сам се нашег првог пута и кад сам му говорила да морамо пазити јер не узимам ништа од контрацепције, а он рекао да нам кондом не треба јер је чист. Насмијала сам се. Зар би уопште било могуће да, ја у касним треидесетим а он раним четрдесетим, постанемо родитељи из нехата? Ма не, луде мисли чине чуда. Осјећај заљубљености ме већ полако доводи у стање халуцинација и неконтролисаних мисли....
37,4 степена целзијуса. Прехладјена сам или? Па тјелесна темепература ми је увијек испод 36? По томе сам на мајку. Генетика је чудо! Али да, сјетих се, и у Београду сам осјећала неку унутрашњу температуру па чак пила витамин Ц мислећи да сам прехлађена.
Помислила сам, а шта ако ипак, јесте и десило се? Разбила сам топломјер неконтролисаним покретом који ме и саму уплашио. Насмијала сам се сама себи, покупила остатке топломјера и безуспјешно покушавала да се отмем лудим мислима....
